Bele fasade i plavi prozori kao simbol grčkih ostrva
Zašto su kuće na grčkim ostrvima u beloj i plavoj boji?
Slike Mikonosa i Santorijnija u letnjem periodu dominiraju na društvenim mrežama. Lako ih je prepoznati po belim fasadama i plavim prozorima. Ali, da li ste se nekada zapitali kako to da su sve kuće iste boje, ili zašto baš belo i plavo? Dve boje koje su sinonim Mediterana povezaćete sa grčkom zastavom, ali neka vas to ne prevari. Boje zastave nisu uzrok belih fasada i plave stolarije.
Postoji mnogo razloga zbog kojih su kuće blistavo bele sa plavim prozorima, ali svaki od njih je praktične prirode.
Rashlađivanje
Budući da na stenovitim egejskim ostrvima ima malo drveća, kuće na Mikonosu, Parosu i Niksosu građene su od kamena. Međutim, kamenje koje su koristili bilo je tamnih boja pa je u unutrašnjosti kućica bilo veoma toplo. Usled nepodnošljivih letnjih vrućina, stanovnci su došli na ideju da sve građevine na ostrvu ofarbaju u belo kako bi rashladili unutrašnji prostor i ideja je uspela.
Kolera je takođe uticala na ostrvsku arhitekturu
Godine 1983. nacionalni poredak je ubrzao širenje nove estetike. To je doba kada je u Grčkoj zavladala epidemija kolere. Pokušavajuči da suzbije bolest Joanis Metaksas, pod čijom je diktaturom zemlja tada bila, naredio je građanima da redovno kreče svoje domove.
Zvuči čudno?
U pitanju je ponovo praktičan razlog. U kreču je bilo krečnjaka koji se smatrao odličnim dezinfekcionim sredstvom. S obzirom da nisu imali puno takvih sredstava na raspolaganju, upotrebljavali su ono što im je bilo dostupno.
Boje na grčkim kućama
Kao dekorativne boje ovih autentičnih kućica pojavljuju se crvena, zelena i braon, ali svakako najupečatljivija i najredovnija je svakako plava.
Ako se pitate zašto baš ta boja, razlog je jednostavan. Ribari su svoje prozore farbali farbama koje su otporne toliko da se zadržavaju na brodovima uprkos vodi. Kako je plava bila najjeftinija, većina stanovništva je nju i koristila.
Farba koju su upotrebljavali napravljena je od mešavine krečnjaka i proizvoda za čišćenje, poznatijeg kao lulaki. To je vrsta plavog talka koji je većina meštana imala kod kuće i najčešće koristila za dezinfekciju. Kao najdostupnija boja koju lako mogu da proizvedu, plava je počela da upotpunjava izgled grčkih ostrva.
Završnu reč ipak je dala vojna diktaura
Tokom vojne diktature koja je bila na snazi od 1967. godine, prijatne boje na građevinama postaju obavezne. Režim je tada smatrao da će kombinacija te dve boje pojačati patriotizam i omogućiti stanovnicima ostrva da održavaju grčki nacionalni duh. Na kraju 1974. donet je zakon po kom zdanja na ostrvima moraju da budu u plavo-beloj kombinaciji.
Plava i bela boja vremenom su postale sinonim za grčka ostrva i svojom osvežavajućom lepotom privlače turiste širom sveta.
