Pet novih vrednosti nematerijalnog kulturnog nasleđa Turske na UNESCO-ovoj listi
Pet novih vrednosti Turske upisano je na UNESCO-ovu listu nematerijalne kulturne baštine. Ovim novitetom broj kulturnih dobara zemlje upisanih na UNESCO-ove liste popeo se na 30. Time je Turska postala druga zemlja na listi sa najviše kulturnih vrednosti.
Tokom sednice odbora, „Tradicionalni uzgoj maslina“ je upisan na UNESCO-ovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kome je potrebna hitna zaštita. Na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva upisane su „Mejina zanatska i scenska umetnost“, „Zanatstvo od sedefa“, „Iftar i njegove društveno-kulturne tradicije“, kao i „Umetnost iluminacije“.
Vekovna tradicija gajenja maslina
Čvrsto i skromno drvo masline jedna je od značajnih vrednosti Turske, uglavnom kada se istražuje kultura nastala oko njenog uzgoja. Tradicionalna kultivacija maslina u Turskoj podrazumeva tradicionalno znanje, metode i prakse koje su se prenosile vekovima o kalemljenju, rezidbi i đubrenju drveta divlje masline, branju i berbi, preradi kao što su konzerviranje i kiseljenje stonih maslina i ekstrakcija maslinovog ulja. Takođe, ima vitalnu ulogu u održavanju društvenog i kulturnog identiteta, jer njegovi nosioci, posebno u ruralnim sredinama, i dalje proizvode masline i maslinovo ulje tradicionalnim metodama, koje se vekovima do danas nisu značajno menjale.
Održivost muzičke tradicije
Mej je drveni duvački instrument koji se vekovima proizvodi u Turskoj. Instrument, poznat po svom jedinstvenom zvuku i kulturnom značaju u narodnoj muzici, kroz istoriju je bio sastavni deo kulturnih okupljanja, venčanja, proslava i svečanih prilika. Mej se takođe svira u tradiciji ašika i duetima vrhunskih pesnika. Ima tri različite tradicionalne veličine, a to su „ana“ koja je najveća, “orta” koja je srednje veličine i “cura” iliti najmanja. Osim konvencionalnih veličina, danas se mogu naći različiti oblici meja u različitim melodijama. „Zanatska i scenska umetnost Meja“ upisana je na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ime Turske i Azerbejdžana.
Zamršena umetnost sedefnog umetka
Umetak od sedefa, poznata kao „sedef kakma“ na turskom, je izuzetan zanat poštovan zbog svoje elegancije i zamršene lepote. Ova stara tehnika podrazumeva delikatno ugrađivanje luminiscentnog sedefa u proreze otvorene u različitim oblicima na drvenim konstrukcijama. Tradicionalna rukotvorina primenjena je u arhitektonskim elementima enterijera, svakodnevnim predmetima kao što su štapovi, ogledala, klompe, ramovi, svećnjaci, češljevi, setovi za tavlu, stolovi, stolice, fotelje i suveniri. Zanatsko umeće ubacivanja sedefa, stvarajući zapanjujuće dizajne koji svetlucaju prelivom, ima bogatu istoriju duboko ukorenjenu u turskoj kulturi i nastavlja da odražava majstorstvo i ukus anadolskog naroda vekovima. „Zanatstvo od sedefa“ upisano je na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ime Turske i Azerbejdžana.
Pozlaćena elegancija
Iluminacija, koja se na turskom zove „Tezhip“, je još jedna dekorativna umetnost koja se obično praktikuje u Turskoj. Ova umetnost, iliti „dekoracija zlatom“ u najopštijem smislu, uključuje vekovnu složenu pozlatu rukopisa, kaligrafskih tekstova i minijatura . Zlatna boja ili listovi dodaju sjajan sjaj koji hvata i reflektuje svetlost, povećavajući privlačnost umetničkog dela. Konvencionalna i savremena tumačenja elementa danas se mogu videti u rukopisima, minijaturama, kaligrafiji i pojedinačnim radovima. Takođe se koristi u arhitekturi i dekoraciji kućnih stvari. „Umetnost iluminacije“ upisana je na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ime Azerbejdžana, Irana, Tadžikistana, Turske i Uzbekistana.
Društveno-kulturna tradicija Iftar
Mnoge tradicije specifične za sveti mesec Ramazan, u kojem se posti, prenose se s generacije na generaciju vekovima. Iftar, večernji obrok za prekid posta tokom svetog meseca Ramazana, je jedna tradicija sa dubokim društveno-kulturnim značajem. „Iftar i njegove socio-kulturne tradicije“ su upisane na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ime Turske, Azerbejdžana, Uzbekistana i Irana.
