Volare, cantare

Da li je Amalfi obala zaista lepa kao na Instagramu? Pitanje koje me je inspirisalo da se uputim ka njoj i probam letovanje na malo drugačiji, romantičniji način. Za romantiku vam nije potrebna emotivna veza, potrebno je par uvala, vazduh sa kojim talasi plešu i italijanski duh na morski način. Danas ću vas provesti kroz kratko putovanje Amalfi obalom koje se uskoro mora naći i na vašoj listi ako ste lovac na uspomene.

Jutarnjim letom, sa dve drugarice, Katarinom i Anđelom, sam se uputila ka Rimu, večnom gradu koji nam je pravio društvo do sledeće stanice. Ideja putovanja je bila da probamo razna prevozna sredstva u Italiji, pa smo tako iz aviona sele u autobus koji je za par sati stigao do Salerna. Ovaj šarmantan grad nalazi se na jugozapadnoj obali Italije i nudi zadivljujući spoj srednjovekovne arhitekture i modernog načina života. Grad je savršena kapija za obalu ka kojoj smo se uputile, intro za ono što nas tek očekuje.

Centro Storiko

Prvi dan smo provele lutajući uskim ulicama starog grada, poznatijeg kao Centro Storiko. Bogat srednjovekovnom arhitekturom, ukrašen je katedralom iz 11. veka. Duomo kombinuje više arhitektonskih stilova uključujući romaničke, vizantijske i normanske uticaje.

U starom gradu su nas takođe fascinirali i trgovi poput Piaca Portanova i Piaca Sedile di Porta Nova, gde se turisti i lokalno stanovništvo okupljaju da uživaju u čaši vina i muzici. Ulice su oivičene istorijskim zgradama, šarenim buticima i tradicionalnim restoranima koji služe autentičnu italijansku kuhinju.

Limun, sorbet i Amalfi

Već dovoljno fascinirane, drugi dan smo posvetile Amalfiju. Iz Salerna više puta na dan možete naći brodić koji vozi do ovog grada. Karta se kupuje u luci, ali je možete (za svaki slučaj) obezbediti i ranije na sajtu, što smo mi uradile već u martu ove godine. Naše mesto nas je čekalo, a nakon samo pola sata plovidbe doživele smo fantastičnu kombinaciju šarmantnih građevina i prelepe prirode.

Ove kućice spuštaju se kaskadno prema svetlucavom Tirenskom moru. Istorijski centar grada nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine i nudi divnu mešavinu uskih ulica i skrivenih stepenica koje vode do restorana sa specijalitetima ove regije. Iako italijansku kuhinju sve tri poznajemo, želele smo da probamo neke od specijaliteta koji se kod nas ne prave na isti način. Takođe, u restoranima uvek ima domaćeg vina koje treba probati.

U središtu grada nalazi se katedrala Sant’Andrea iz 9. veka, ukrašena zamršenom arhitekturom u mavarskom stilu i upečatljivim enterijerom koji odiše uticajem Vizantije.

Pomorsko nasleđe Amalfija je očigledno u njegovoj užurbanoj luci, gde koegzistiraju ribarski čamci i luksuzne jahte. Kao posetilac možete obići obalu kako biste se divili visokim liticama, skrivenim uvalama i čuvenoj Grota delo Smeraldo, fascinantnoj morskoj pećini poznatoj po svojim blistavim smaragdno zelenim vodama. Na plaži, u ovom romantičnom gradiću, možete pronaći i ležaljke koje se naplaćuju, ali postoji i javna plaža, odmah pored, koju možete koristiti bez naknade. More je izuzetno čisto, a iznenadiće vas i to da je posle svega dva metra plitke vode dubina od par metara.

Vietri sul Mare

Pored mesta koja su interesantna na internetu, odlučile smo da posetimo i jedno koje čuva pravi duh Amalfi obale gde ima više lokalaca od turista, Vietri sul Mare. Iz Salerna nam je vozom do ovog mesta trebalo svega pet minuta i četiri evra za povratnu kartu koju smo kupile na automatu. Ovaj gradić poznat je po proizvodnji šarene keramike, raj za umetničke duše, pa tako i za nas tri. Ono što treba da znate pre obilaska Vietri sul Mare jeste da je plaža većinom privatna, pa ukoliko niste spremni da date od petnaest do trideset evra za ležaljku, bolje je da u ovaj grad dođete samo radi obilaska.

Ovo nije toliko loša ideja zato što mesto ima puno toga da ponudi. Pored keramike i plaže, Vietri sul Mare je dom nekoliko značajnih znamenitosti. Crkva San Đovani Batista, sa svojim upečatljivim zvonikom, stoji na istaknutom mestu u centru grada. Unutar crkve posetioci se mogu diviti prelepim freskama i verskim umetničkim delima. Ne propustite i Vilu Komunale, gradski park ukrašen šarenim pločicama koji nudi prelepu panoramu mora. Iako su restorani veoma pristupačni i nude ukusnu hranu, bilo je važno probati i panini, sendvič koji kreirate po svojoj meri. Moj izbor bila je mocarela, masline, grilovani patlidžan i čeri paradajz. Preporučujem da panini probate u lokalnoj pekari kraj obale. Nažalost, ime joj nisam zapamtila, ali ne možete pogrešiti, s obzirom na to da je jedina na tom mestu.

Majori ili Minori

Već narednog dana plovile smo ka Majoriju, gradu sa dugom i prostranom peščanom plažom. Iz ove priče ćete primetiti da je većina gradova na Amalfi obali slično koncipirana. U sredini gradića je crkva, dok se oko nje nalaze romantične kućice koje čuvaju jedinstvenu istoriju grada.

Takođe, svaki od tih gradova ima svoju energiju kojoj najviše doprinosi lokalno stanovništvo i njihov (kako bih ja to nazvala) „znakovni vokabular“. Moram vam ispričati moje zapažanje. Ako se nađete na trotoaru koji je širok svega metar, a na njemu razgovaraju dva lokalca, vi nećete moći da prođete trotoarom od njihovih ruku. Rešenje je ili da idete okolo ili da oni začas prestanu da razgovaraju.

Vratimo se Majoriju. Poznat je po svom istorijskom i arhitektonskom blagu. Crkva Santa Maria a Mare, koja se (naravno) nalazi u centru grada, je atrakcija koju morate posetiti. Ova crkva u romaničkom stilu datira iz 12. veka i ima zadivljujući zvonik. Unutra, posetioci se mogu diviti složenim freskama i prelepom drvenom horu. Još jedna značajna znamenitost u Majoriju je zamak San Nikola de Toro-Plano, drevna tvrđava koja se nalazi na brdu sa pogledom na grad. Iako nije otvoren za javnost, njegovo prisustvo i panoramski pogledi čine ga prizorom za koji treba odvojiti vreme.

Romantičnije mesto od Majorija je Minori koji se nalazi samo deset minuta hodom. Pešačenje prema njemu bilo je takođe uzbudljivo. Pogled na more koji se pruža sa magistrale je zaista impozantan. Uzburkano more prelama savršeni tirkiz. Zamislite opal sa kojim su se spojili zraci sunca. More je tada baš tako izgledalo. Nakon par minuta hoda i povremenog stajanja da napravimo dobre fotografije stigle smo do Minorija.

Minori je poznat po istoriji vidljivoj u dobro očuvanim rimskim ruševinama. Grad je nekada bio omiljeno utočište za bogate Rimljane. Posetioci se još uvek mogu diviti ostacima velike rimske vile, poznate kao Vila Maritima. Glavna atrakcija grada je njegova prelepa peščana plaža, koja se proteže duž obale.

Za one koji su zainteresovani za kulturna iskustva, Minori nudi nekoliko značajnih znamenitosti. Jedna od njih je bazilika Santa Trofimena, srednjovekovna crkva koja datira iz 9. veka. U gradu se takođe nalazi i muzej Sal de Riso, koji odaje počast poznatom poslastičaru i prikazuje razne poslastice ovog kraja. Brodićem smo se uveče vratile u Salerno. Spremne za čašu domaćeg vina i savršenu Margaritu u obližnjoj piceriji.

Ostavile smo nešto na Kapriju

Poslednji dan na Amalfi obali posvetile smo Kapriju. Znate li za onu legendu, ako nešto ostavite na nekom mestu morate da se vratite da to uzmete? Mi smo odlučile da ostavimo nešto što ne možemo da uzmemo nazad, kako bismo se više puta vraćale. Sama po sebi, plovidba do ostrva je doživljaj. Nju prate gradići Amalfi obale što je, gledano sa mora, čini još lepšom i maštovitijom. Atrani, Amalfi, Positano i drugi, posmatrani iz ove perspektive izgledaju kao živopisne razglednice sa posvetom „Vrati nam se brzo“.

Želele smo da doživimo Kapri na pravi način, pa smo odlučile da se do grada popnemo pešaka. Kako bismo upoznale uske ulice Kaprija, način života lokalnog stanovništva i osmatrale dvorišta puna stabala limuna krenule smo uzbrdo, što nije bila sjajna ideja. Da biste došli do vrha možete koristiti uspinjaču, ali smo se mi vodile time da je bolji doživljaj ako pešice osvojimo vrh. Pešačenje se isplatilo. Kapri je, posle Taormine, jedan od najlepših prizora koje sam doživela.

Kapri je zapanjujući ostrvski grad koji se nalazi u Tirenskom moru, nedaleko od obale Napulja. Grad koji odiše glamuroznom privlačnošću je dugo bio omiljena destinacija za umetnike, poznate ličnosti, ali i one koji od letovanja žele nešto neočekivano. Takođe, u gradu se nalazi par veoma pristupačnih restorana gde, uz ukuse morske kuhinje možete uživati u nestvarnom pogledu, kako na ostatak ostrva, tako i na more.

Nakon ručka smo se upitile ka plaži, ali smo ovog puta koristile uspinjaču. Još jedno prevozno sredstvo na našem putovanju. Brzo smo se našle pored mora. Ovo je bilo možda i najbolje kupanje tokom letovanja. More je bistro, voda je dovoljno hladna da se osvežite, ali i dovoljno topla da uživate.

Brodić se polako odvajao od ostrva, a naša želja da tu ostanemo je bila sve povezanija sa nama. Da li zbog moje legende o ostavljanu stvari, ili iz nekih drugih razloga, Kaja je predložila da svaka od nas baci novčić u more. Tako smo na Kapriju ipak ostavile nešto svoje i vraćaćemo se tamo sve dok ne izronimo novčiće (znači zauvek).

Došlo je vreme da se pozdravimo sa mirisima italijanskog mora i vratimo u Rim. Priča o Rimu takođe zauzima posebno mesto ovog putovanja. S obzirom da smo sve tri bile ranije u večnom gradu, ovoga puta smo ga doživele na drugačiji način, ali o tome u nekom novom tekstu.

Do tada, limone signoraaa!