To nije bio samo moj prvi put u Rovinju.

To je zapravo bio moj prvi put u Hrvatskoj.

Ne znam da li je srećna okolnost što je prvi utisak o Hrvatskoj dao baš Rovinj, ali kako nadmašiti taj utisak – veliko je pitanje.

Sam put od Beograda do Rovinja je dosta dobar, auto-putem se stiže skoro do samog odredišta i to vreme zaista proleti. A onda kada se zakorači na na tlo Rovinja, čini se da ste stigli u neku sasvim novu dimenziju.

Prvo što se pored mora boje safira primeti jesu lica ljudi, koja su nasmejana i prijatna, nekim čudom rasterećena od briga. Život u velikim gradovima nažalost ucrta brojne brige u bore ljudi koji čekaju prevoz, jure kolima, ne stižu na vreme zbog zastoja u saobraćaju. Čekaju u redovima za banke, pošte, prodavnice i žive mnogima od nas poznate živote.

Na samom kraju sezone, pred sam završetak septembra, Rovinj i dalje deluje dosta živo. Ipak, lako je prepoznati nas turiste koji po navici žurimo s jednog na drugi kraj grada. Gradić je, jednom prostom rečju, presladak. Bajkovit i ušuškan tu na komadiću mora, omogućava da korakom stignete gde god poželite.

Rovinj kao sjajna destinacija za produžen Weekend

Naš povod za odlazak u Rovinj bio je učešće Smart Vision tima na dobro poznatom Weekend Media Festival, koji je zaštitni znak ovog grada – ili grad zaštitni znak festivala, reklo bi se da je obostrano.

Nakon što smo ušle u smeštaj, a verujem da je svaki romantičan, zaputile smo se ka staroj Tvornici duhana. Kako kažu istorijski podaci preteča TDR-a bio je pogon za snabdevanje oficira austrougarske vojske cigarama, osnovan 1872. godine. Do kraja Prvog svetskog rata fabrika je radila u okviru austrijskog duvanskog monopola, a između dva svetska rata bila je deo italijanskog monopola na duvan. Osamdesetih godina prošlog veka nastaje Ronhill, daleko najpoznatiji brend TDR-a, a devedesetih godina Tvornica duhana Rovinj postaje lider na hrvatskom tržištu. Nakon otvaranja novih proizvodih pogona u mestu Kanfanar, nedaleko od Rovinja, prostori stare Tvornice duhana koriste se za razne skupove i festivale, uključujući i Weekend Media Festival.

Ideja da se ovde održavaju događaji i više je nego sjajan poduhvat. Sve je na jednom mestu, u krugu od nekoliko metara i ima poseban šmek. U pauzi od predavanja možete se spustiti do mora uz kafu za poneti, a kada je više slobodnog vremena i u neki od ušuškanih kafića na samoj obali.

Jedan od njih na kom se sedi na samim stenama dok gledate direktno u talase predstavlja idealno mesto za dužu pauzu uz upijanje sunčeve svetlosti i uživanje u sjajnoj kafi. Dobro raspoloženje svih prisutnih je ono što ovom mestu daje posebnu čar i svako, iako neznanac, odjednom postaje blizak jer se bavi istom ili sličnom industrijom poput vas.

Osmeh ne zaboravite da spakujete u kofer

Iako se ne znamo i dolazimo sa, nekada istih, a danas različitih strana, dobar smisao za humor nikada ne manjka. Tako je na stenama pomenutog kafića grupa simpatičnih devojaka iz Bosne gotovo pola sata pokušala da uhvati savršen kadar njihove prijateljice. Međutim, u pozadini je na šlaufu neprestano plutala jedna baka, koja je sve vreme bila na mestu koje se ne može izostaviti iz kadra. Nakon polusatnih vratolomija i bezuspešnog dovijanja kako plutajuću baku izostaviti iz kadra, jedna od devojaka naglas je uzviknula: „PA MOŽDA BAKA NEMA SMJEŠTAJ!!!“ Grohotom se ceo kafić od srca nasmejao, te se zaista nadamo da je na kraju neka fotografija tokom fotosešna uz baku u kadru ipak uspela da bude objavljena.

Ispostaviće se da je jedna od dobrih ideja bilo i brzinsko feniranje kod lokalne frizerke. Upoznati lokalce na svakoj destinaciji na koju putujete rekla bih da je od ključnog značaja. Primljena sam na kraju radnog vremena i uz par razmenjenih reči shvatila šta je to što Istrijane čini posebnim. Kako reče ova divna ženica – oni uvek imaju plan b, da li su to vina, masline ili neka treća delatnost, oni retko žive samo od turističke sezone. To je ono što im pruža mir, komfor, osmeh za sve nas turiste koji dolazimo sa raznih strana.

Ovaj grad probudiće pesnika u vama

Kada se spusti veče, Rovinj postaje posebno romantičan, čak i ako pada kiša. Prolazeći kroz uske, kamene ulice osvetljene nestvarno lepim lampama, jedna misao mi se posebno urezala u mozgu – kako je lako biti pesnik u Istri. Zaista je jednostavno zaljubiti se čak i u kamen na uličnoj kaldrmi.

Mogu se nanizati stihovi o magičnim uličicama, beskrajno romantičnim fasadama, vešu različitih boja koji visi sa prozora i pogledu na more. Gde god se okreneš leži po jedna pesma koja čeka da je posložiš u stihove.

Ispred crkve Svete Eufemije, najpoznatijeg spomenika i simbola Rovinja, danju se prostire pogled na pučinu, a noću se otvara plato za svečane manifestacije i proslave. U dolasku do iste možete proći i pored restorana opet na samim stenama, u kom se u poslepodnevnim i večernjim satima služe isključivo vina i „pjenušavci“. Pjenušavac će vam u znak dobrodošlice ponuditi i uz doručak, te se ne treba posebno osvrtati na doba dana kada ćete ga degustirati. Ipak ste u Istri. I taman kada se naviknete da ste deo bajke, dođe trenutak da krenete kući.

Kada uđete u kola i pozdravite Rovinj poslednjim pogledom preko ramena dok izlazite na magistralu, ostaje jedinstven osećaj koji je poznat samo vama i njemu, kao tajna koju samo vas dvoje čuvate, do nekog sledećeg susreta. I negde duž magistrale vaše misli presretnu stihovi Tina Ujevića:

…“Dosta je laži! Što mi treba

to nije mnogo, dobri Bože,

i toliko se dati može;

tek ljubav žene, vidik neba

I ništa drugo. Ništa veće.

Da je u tebe dobre volje,

meni bi bilo čisto bolje

i — čisto ravan put do sreće“.