Uzbudljivo putovanje u nepoznato, avantura za pamćenje

Kako vi zamišljate bajku?

Ne, ona ne mora da ima dvorac i čarobni štapić. Moja bajka ima jedan prelep kolektiv koji uspešno radi svoj posao, zajedno prevazilazi individualne strahove i najbolje se zabavlja od svih ljudi koje znam! Najmlađi sam član Smart Vision-a, ovde sam svega osam meseci, ali su me prihvatili još prvog dana i dali mi mesto za njihovim velikim stolom.

Pre par nedelja dobili smo mejl od direktora sa znakom uzvika. „Od drugog do petog juna nećemo raditi. Spremite kofer, spakujte kupaći i nemojte na aerodromu  da neko kaže da je zaboravio pasoš kod kuće“ pisalo je u mejlu. Baš kao i vama, celom kolektivu je svaki sledeći korak bio iznenađenje.

Zna se od kuda polazimo, ali misterija je kuda idemo

Sedam ujutru, naše nezaobilazno mesto u kom prave najbolju kafu, a koje se nalazi baš u našoj zgradi – kafe Distribucija. Sa poređanim koferima u ćošku ispijamo espreso, domaću ili ceđenu i svi sumnjamo da osmeh barmena Slobe govori da zna kuda idemo. Kao i on, vozači minibusa su vešto čuvali tajnu. Izlazak na autoput, da li će na kružnom toku skrenuti ka Nišu (što je bila Dačina velika želja) ili ipak ka Novom Sadu?

Ravnica je bila ono čemu smo hodili i jasno vam je, prva stanica nakon Beograda biće Budapest, kako kaže pesma koja se orila u našem vozilu.

Pre no što će svako od nas probuditi svoj istraživački duh, na Budimskoj strani grada svratili smo u kafić rokendrola čiji su zidovi ispunjeni plakatima Rolingstonsa, Bitlsa i njima sličnih. U kafiću nam je Mika, vodič Treasure Hunta objasnio kako ćemo se igrati. Podeljeni smo u tri grupe, dobijamo uputstva i otkrivamo neke od najvećih tajni Budimske tvrđave. U rešavanje petnaest zadataka uloženo je mnogo koraka, razmišljanja i upotrebljen timski duh koji Smart Vision gaji od svog prvog dana. Pronalazili smo tragove, brojali fenjere, tražili kutije u prozoru kako bismo rešili važne rebuse. Neki su sve lako savladali i došli do cilja, neki kaskali, ali su im se ipak pridružili, a neki smo uživali u prizorima Budima. Bio je to savršen način da za kratko vreme upoznamo delić ovog divnog grada.

U sred mog divljenja ideji da se na temeljima urušenih građevina sagrade potpuno iste zgrade zazvonio je telefon. Direktor. „Gde ste zalutali? Krenite ka nama. Čeka nas ručak pravo iz kuhinje Džejmi Olivera“. Oduševljeni ovom idejom i već ogladneli od hodanja krenuli smo ka ostatku kolektiva da zajedno probamo specijalitete jednog od najpoznatijih kuvara na svetu. Kako je čitavo putovanje bilo u znaku iznenađenja, tako smo nastavili sa odabirom hrane. Svako od nas je poručio ono što bi voleo da mu spremi Džejmi Oliver. Preko puta mene je bilo mesto na kom bi koleginica koja nije krenula sa nama rado sela. Tako smo dobili jednu savršenu ideju. Zašto ne bismo nacrtali Žanu i prošetali je sa nama tokom ovog putovanja?

Veče je polako padalo i vreme je za još jedno iznenađenje. Počinjemo da nagađamo kuda idemo, pale su prve opklade i rešavamo poslednji rebus za danas. Kofer nam treba za putovanje, pasoš da bismo prešli granicu, ali setite se mejela. Kupaći? Aerodrom?

Bojana je na naša zamišljena lica samo klimnula glavom. „Da, da! Sicilija“ rekla je.

Zalazak sunca na prozorima aviona, uzbudljivo sletanje i dvadeset srećnih lica za savršen kraj dana!

Smartovci na Siciliji

Prvo jutro na Siciliji proteklo je u prisećanju na Budimpeštu i nagađanju onoga što nas u nastavku čeka. Uz espreso i mramorni kolač razmišljali smo da li da se spremamo za plažu, rolerkoster ili vožnju kroz Kataniju u koju smo, već nakon sletanja, bili zaljubljeni. Međutim, nismo ni slutili da ćemo na par sati svi biti pica majstori.

Beli, crveni ili crni? Ne, ne, mi smo Smartovci!

U uskoj sicilijanskoj ulici, u centru Katanije sačekalo nas je nasmejano lice šefa Frančeska i Pica Jolija, velika kamena peć i kecelje.

Podeljeni u tri ekipe, beli, crveni i crni takmičili su se u tome ko ima bolji njuh, dobro uigran tim za dodavanje testa i dar za odabir pravih sastojaka za picu koje treba nabaviti na najstarijoj pijaci u Kataniji. Uključena štoperica, naša brza stopala i oštri pogledi uputili su se ka tezgama punim različitih proizvoda, poput velikih tuna, morskih puževa i školjki. Pošto smo svoju kupovinu brzo završili počastili smo se sočnim trešnjama, isprobavali šešire i minđuše, slikali se pored statua i nadjačavali glasom sa prodavcima na pijaci. To nezaboravno iskustvo učinilo je da se osećam kao da se nalazim u sred filma i kao prava Italijanka kupujem namirnice da bih spremila večeru svojim prijateljima.

Mada, nisam bila daleko od istine. Ubrzo nakon pijace bilo je vreme je da pokažemo svoje kulinarske sposobnosti i predstavimo ih sudijama i drugim ekipama. Zadatak je napraviti sočno, a hrskavo testo, dobro rasporediti sastojke za fantastičan ukus i biti najsimpatičnija ekipa kako bismo šarmirali Frančeska. Nakon puno brašna, svežih listova bosiljka i velike temperature u kamenoj peći pobednici smo bili svi, jer smo uživali u plodovima timskog rada.  Picama koje je napravio Smart Vision. Žamor za našim velikim stolom i smeh širili su se Katanijiskim ulicama, dok smo se tako veselo pripremali za naše sledeće iznenađenje.

Smart Vision krug ljudi

Točkovi su polako prolazili ulicama Katanije kako bismo što više uživali u pogledu na more. Taj prelepi prizor smela je da prekine samo neka još bolja ideja poput italijanske vinarije. Na putu između Katanije i Etne nalazi se Etna Urban Winery, obnovljena dugogodišnja porodična tradicija proizvodnje vina u čijim lepotama smo i mi uživali.

U romantičnom dvorištu živi neverovatna kombinacija starog, tradicionalnog duha i želje mladih ljudi da tu tradiciju podele sa posetiocima. Tunel od ruža vodio nas je do urednih vinograda među čijim čokotima smo slušali priču o Palmentu, nekadašnjoj vinariji koja je na ovom polju nastala još u 17. veku. Stara kuća u kojoj je nekada stvarnao vino danas je preuređeni muzej koji vraća u neka davna sicilijanska vremena.

Nakon degustacije nekih od najboljih vina sa ovih područja, dodirnuti suncem legli smo na široki travnjak vinarije i napravili krug. Ako mene pitate, krug bi mogao da bude simbol Smart Vision-a jer se ravnopravnost u našem kolektivu uvek oseća. Kroz smeh i šalu napravili smo sjajne fotografije, spemni da nas Bojana i Ivica ponovo iznenade.

Kraj dana na jednom od najlepših vidikovaca sveta

U našim telima nije bilo prostora za umor, samo za nove avanture i saznanja. Puni entuzijazma uputili smo se ka Taormini kako bismo uživali u neprikosnovenom zalasku sunca. Pozorište koje potiče iz antičkog doba pružilo nam je pogled na Jonsko more i kalabrijsku obalu. Danas se na ovom mestu odžavaju koncerti, opere, ali i ludiranje naše ekipe kako bismo dobili najbolje fotografije.

Sokacima romantične Taormine šetnju smo nastavili u društvu uličnih svirača, radoznalih turista i želje da saznamo šta to može da parira ovako savršenom danu.

Možda Etna? Možda bodyrafting? Možda ipak nešto što ne očekujete (kao i mi u tom trenutku).

Hrabrost, adrenalin i timski duh

Novo jutro svanulo je u Kataniji. Vreme je da pokažemo svoju kondiciju i da se oprobamo u planinarenju. Na putovanju od hotela do Etne upoznali smo Džesiku, Sicilijanku koja ima puno poznanika u Srbiji i ne krije oduševljenje što je stekla nove i Ivana iskusnog Sicilijanca, vrsnog atlete velikog srca. Oni su bili naši vodiči ka vrhu poznatog vulkana Etna.

Smart Vision do još nekih visina

Dok su naši koraci pravili tragove po crnom pesku slušali smo priče o snazi prirode. Ako ste pomislili da je ovo samo lagana šetnja u kojoj se niko neće takmičiti, prevarili ste se. Naše uživanje u nestvarnom pogledu prekinuli su Ivica i Velja koji su se trkali ko će prvi stići do čudnog spomenika napravljenog od par velikih kamenica lave. Uz navijanje i bodrenje krenuli smo ka vulkanskom krateru kako bismo ponovo napravili veseli Smart krug.

Gladni od hajkinga, bili smo spremni da pod senkom stoletnih borova usred zelenog srca čudesnog vulkana, probamo pastu na planinski način. Simpatična Džesika pričala nam je mitove koji se vezuju za Etnu, upoznavala nas sa promenama u vegetaciji i otkrila nam delić našeg sledećeg iznenađenja.

Iz direktorovog mejla još samo jedna stavka nije ispunjena – kupaći

Kanjon reke Alkantare bio je spreman da Smart Vision pokaže svoju kolektivnu hrabrost i zajedničkim snagama oproba skakanje sa velikih stena. Ovo je prilika da upoznate svoje sposobnosti, ali i da se suočite sa svojim strahovima. Ako imate ekipu kao što je naša neće vam biti teško da skočite u nepoznato.

U posebnim odelima, sa kacigama i prslucima krenuli smo na bodyrafting.

Kao predstavnik PR tima našeg kolektiva odlučila sam da skočim prva. Adrenalin se pobrinuo za želju, hrabrost za moć, a aplaudiranje i ovacije pobrinule su se za sigurnost. Kada tim koji funkcioniše kao porodica stoji iza vas nije teško biti hrabar.

Prvi skok bio je poput upoznavanja nove dimenzije, drugi upoznavanja nove mene, a treći je bio moje „novo prirodno stanište“.

Svi smo dobro naučili bodyrafting poziciju, spuštali se niz brzake i vodene tobogane i plovili rekom samo koristeći svoje telo.

Koliko god da je trajao, rafting ne bi bio dovoljno dugačak da izdrži svo naše zabavljanje, pa smo žurku ubrzo preneli u obližnju piceriju u Kataniji.

Iako je ekskurzija već drugog dana premašila sva naša očekivanja, ipak nas je kopkalo da li postoji još nešto? Kad ono, drage kolege vaše karte nalaze se na mejlu, letimo na Maltu.

Let je trajao koliko i vožnja od posla do kuće, ali pogled iz hotela nije bio kao kod kuće. Iz naše sobe videlo se plavo more i svetiljke noćnog života Malte koja je strpljivo čekala da se mi odmorimo i baš sa njom završimo uzbudljivo putovanje.

Već narednog dana čekalo nas je još jedno nestvarno iskustvo.

Malta

Glavni grad Malte polako se budio, a sa prvim zracima sunca ustali smo i mi kako bismo što pre kročili ulicalam Valete. Saobraćaj u gradu nas je iznenadio, koliko god smo u teoriji znali da se na Malti vozi sa desne strane, prakse smo se ipak pomalo plašili. Međutim, vožnja je bila prijatna, a predeo kojim smo prolazili uzimao je svu našu pažnju.

Usred Sredozemnog mora, samo 90 kilometara od naše prethodne stanice, Sicilije, leži Malta, ostrvo puno istorije. Danas ćete na ulicama Malte pronaći spomenike gotovo svih naroda koji su na njoj živeli, poput Rimljana, vitezova Reda Svetog Jovana, pa sve do Britanaca koji su na ovim prostorima vladali sve do 1964. godine dok ostrvo nije steklo nezavisnost.

Vitezovi u belom

Ne, ne radi se o tajnom društvu, več o našem dreskodu. Obučeni u belo, veoma elegantni prve fotografije napravili smo kod Tritonove fontane, da bismo nakon toga nastavili ulicom Republike i odmah shvatili zašto se La Valetta nalazi na UNESCO-voj listi kulturne baštine. Srećom, glavni grad Malte posetili smo u nedelju rano ujutru pa smo mogli potpuno da uživamo u lepotama grada. Naša svečana grupa šetala je ulicama Valete, divila se baroknim prozorima i drvenim vratima, ali se, tako elegantna, pridružila venčanju koje se u tom trenutku dešavalo u crkvi Svetog Jovana. Izgrađena u 16. veku pravi je spomenik Redu vitezova. S obzirom na našu eleganciju, stopili smo se sa svatovima i niko nije posumnjao da mi nismo na listi zvanica.

Snimamo spot ili se samo dobro zabavljamo?

Naravno da je venčanje na Malti magična stvar, ali Smart Vision mora da nastavi svoje putovanje i napravi nešto još čarobnije. Snimali smo novi spot za pesmu Vlade Georgijeva Anđele, ili smo se bar toga igrali.  Sa katamaranom, čašama belog vina, Dekijevim tarlahanjem i Bojaninim pevušenjem snimili bismo spot bolji od originala.

Šalu na stranu, poslednji dan našeg putovanja bio je čaroban i potpuno neočekivan. U luci Malte čekao nas je katamaran kojim smo plovili do male uvale. Dok su nas osvežavali talasi dobijali smo pravu morsku boju, pili vino i uživali u hitovima, kako stranim tako i domaćim.

Nakon uzbudljive plovidbe i pogleda na mnoštvo brodova, jedrilica i glisera stigli smo u uvalu i žurku sa katamarana brzo preneli u more.

Nakon mnogo „umetničkih“ skokova i trke u plivanju čekao nas je ručak na jedrilici koji smo mi opet pretvorili u zabavu. Okupljeni, svi zajedno pevali smo sve do povratka u luku. Kada smo se usidrili, niko od nas nije želeo da napusti brod, pa smo sa još par pesama, tako u mestu, nastavili našu plovidbu.

Našem putovanju je nakon toga ubrzo došao kraj, ali ne i Smart Vision bajci.

Sa putovanja poneli smo fantastične uspomene, dosta magneta i kamenčića sa Etne. Međutim, najvažnija bila je želja da nastavimo sa neformalnim druženjima i zabavljenjem koju je ono povećalo, pa smo već naredne nedelje radili nešto uzbudljivo i zakazali još par aktivnosti, ali o tome ćemo nekom narednom prilikom.

Do tada, čuvajte osmeh, radost i timski duh!