Atina – vodič za putovanje kroz vreme
Jedan od najstarijih gradova na svetu i najstarija prestonica u Evropi, sa istorijom dugom preko 3400 godina, Atina (Athens) je must see na listi putovanja.
Ovaj grad nije slučajno nazvan po čuvenoj boginji mudrosti iz grčke mitologije. Atina i Posejdon takmičili su se za titulu čuvara grada. Svako od njih je narodu podario poklon, kako bi stekao njihovo poštovanje i zadobio naklonost ostalih bogova. Posejdon je poklonio slanu vodu, zbog čega se prema legendi smatra da ovaj grad leži na obali mora. Boginja se ipak dosetila kako da nadmudri Posejdona, te je podarila narodu drvo masline, kako nikada ne bi bili gladni. Narod je ovaj poklon smatrao vrednijim i u njenu čast nazvao grad Atina.
Atina – must see
Atina je važna za svetsku istoriju, a sa njom i Akropolj, prva asocijacija i simbol ovog grada.
Šetajući uskim ulicama oblasti Plaka, nezaobilaznom za turiste, možemo osetiti duh antičkog doba. Upravo ovde nam se pruža pogled od kojeg zastaje dah – pogled na Propileje, čuveni Partenon i Dionisijevo pozorište. Atina je dom 148 pozorišta, više nego Vest End i Brodvej zajedno, što je čini gradom sa najviše pozorišta na svetu.
Partenon kao središnja znamenitost Akropolja, tokom vekova korišćen je za skladištenje municije, pretvoren je u crkvu, a zatim u džamiju. Služio je i kao kasarna vojske, a 1687. godine je bombardovan, pa potom ponovo oštećen u Drugom svetskom ratu. Godine ga ipak nisu razorile te je i danas najposećeniji hram vredan divljenja. Partenon je pod zaštitom UNESCO-ve svetske baštine.
Ujedno, oblast Plaka je idealno mesto za šetnju i razgledanje grada ali i odmor u nekom od lokalnih barova. Upravo ovaj sudar vekova prikazuje nam pravi duh Atine i načina života Atinjana. Kao grad iz antike, Atina je zanimljiva studija slučaja arhitekture i različitih stilova, od grčko-rimskog, do neoklastičnog i modernog.
U jednom trenutku istorije grad Atina je bio ponosni vlasnik Zevsovog hrama, jednog od sedam svetskih čuda drevnog sveta. Međutim priča o njegovom poreklu je nekako sakrivena, uprkos tome što je to bio najzanimljiviji aspekt nastanka ovog hrama. Izgradnja je započela 520. godine pre nove ere po nalogu tiranina Peisistrata i njegovog sina Hipija. Nadali su se da će podići Artemidin hram, drugo čudo. Deset godina kasnije, Atinjani su se pobunili i proterali tirane i samim tim prekinuli i sav rad na projektu, ostavljajući ga nedovršenim više do 300 godina. Ova priča se vešto „sakrila pod tepih“, jer Grčka, danas etnički najčistija zemlja, nije mogla podneti da upravo vrhovnom božanstvu Zevsu hram podiže tiranin.
Kako se danas kaže, stay tuned i za par dana zajedno sa mnom upoznajte modernu Atinu…
Do tada uživajte u ovom sjajnom videu ili pročitajte putopis okrenut jednoj finoj grčkoj porodičnoj avanturi
