Arhitekta Sidnejske opere nikada nije video svoje delo

Zgrada Sidnejske opere je jedna od najpoznatijih građevina, kako u Australiji, tako i u ostatku sveta. Otvorila ju je britanska kraljica Elizabeta II 1973. godine uz izvođenje Betovenove Devete simfonije, a 2007. je uvrštena u UNESCO-v Popis svetske baštine.

Postoje mnoge intrige vezane za njenu gradnju i zanimljivosti koje možda niste znali.

Zgradu opere u Sidneju kojoj se mnogi dive projektovao danski arhitekta Jern Ucon. Ovako veliku priliku dobio je na internacionalnom takmičenju u kom je učestvovalo 233 arhitekata iz različitih zemalja sveta. Ovo je bio prvi Uconov projekat na kom je radio van svoje zemlje, a nije ni slutio da će se naizgled nestvarna prilika pretvoriti u noćnu moru.

Izgradnja je trajala skoro petnaest godina i procenjeno je sedam miliona dolara kao potrebna suma za ostvarenje projekta, ali je komplikovani krov u obliku školjke bio ogroman izazov koji je povećao predviđene troškove. Gradnja je premašila ovaj budžet i dostigla čak dvadeset miliona dolara, pa kada je 1965. vlast u Sidneju promenjena, vršen je vliki pritisak na Ucona. Iako je krov već bio gotov, arhitekta je bio prisiljen da napusti projekat. Kada je konačno sve bilo završeno, izgradnja Sidnejske opere je Vladu ove zemlje koštala čak sto dvadeset miliona dolara.

Njegova profesionalna reputacije bila je uništena, nije bio pozvan na otvaranje opere i niko ga nije spominjao kao arhitrktu ove građevine. Zasluge je dobio tek 2007. godine kada je UNESCO postavio zgradu Sidnejske opere na svoju prestižnu listu svetske baštine, a Jern Ucon je postao drugi arhitrkta u svetu koji je dobio ovakvo priznanje.

Kada je izbačen sa projekta, Jern Ucon se zakleo da više nikada neće otići u Australiju, pa samim tim nije video svoje najbolje delo.